Aja Sofija iznutra: mozaici koji se i dalje vide

Ko danas uđe u Aja Sofiju sa željom da vidi vizantijske mozaike, neće ostati praznih ruku. Najpoznatiji mozaici — Deizis, carski portreti na galeriji, Bogorodica u apsidi i mozaici iznad ulaza — i dalje su na zidovima, ali to što ćete videti zavisi od toga koji je deo zgrade otvoren za posetioce i da li je u toku molitva, kada se figuralni prikazi u molitvenom prostoru prekrivaju. Ovo je vodič kroz ono što vredi tražiti pogledom.

Zašto su mozaici uopšte preživeli

Posle 1453. godine, kada je Aja Sofija postala džamija, figuralni mozaici nisu uništeni nego su postepeno prekriveni malterom i bojom. Taj sloj ih je, paradoksalno, sačuvao. Braća Fosati su ih tokom obnove sredinom devetnaestog veka delimično otkrila, dokumentovala i ponovo prekrila. Sistematsko otkrivanje počelo je tridesetih godina dvadesetog veka, radom Vizantijskog instituta Amerike, i nastavilo se pošto je zgrada 1934. postala muzej. Ono što danas vidite rezultat je tih radova: mozaici koji su vekovima bili ispod maltera, a ne ispred očiju.

Kako se mozaici tretiraju danas

Od 2020. godine Aja Sofija je ponovo džamija, a islam u molitvenom prostoru ne dozvoljava figuralne prikaze pred vernicima. Rešenje je da se mozaici ne uklanjaju, nego da se tokom molitve prekrivaju zavesama ili zatamnjuju svetlom. Van molitve, zavisno od mesta, mogu biti vidljivi. Zato isti posetilac može dva puta da poseti zgradu i da vidi različite stvari. Tačan način na koji se to danas sprovodi i koji delovi su otvoreni proverite na zvaničnoj stranici za posetu (poslednja provera: oktobar 2026).

Galerija: Deizis

Najpoznatiji mozaik Aja Sofije je Deizis na južnoj galeriji: Hristos u sredini, Bogorodica i Jovan Krstitelj sa strane, okrenuti ka njemu u molitvi za čovečanstvo. Sačuvan je samo gornji deo, ali lica su toliko izražajna da se ovaj mozaik smatra jednim od vrhunaca vizantijske umetnosti. Za pravoslavnog posetioca iz Srbije ovo je poznata ikonografska scena, ista koja se vidi na ikonostasima naših crkava. Pošto strani posetioci od 2024. obilaze zgradu sa galerije, ovo je deo zgrade koji vam je najbliži; da li je baš taj deo otvoren na dan posete, proverite na licu mesta.

Carski portreti: Zoja i Komnini

Na istoj galeriji nalaze se dva carska mozaika. Na prvom carica Zoja i car Konstantin IX Monomah stoje uz Hrista i prinose dar crkvi; lice cara je, prema tumačenju istoričara, prepravljeno, jer je Zoja menjala muževe. Na drugom su car Jovan II Komnin i carica Irina, ugarska princeza, uz Bogorodicu sa Detetom. Ovi mozaici su lekcija iz istorije: pokazuju kako su carevi želeli da budu viđeni, kao darodavci crkve. Na galeriji se nalazi i spomen-ploča sa imenom dužda Enrika Dandola, jednog od vođa Četvrtog krstaškog rata, čije su snage 1204. učestvovale u pljački Carigrada.

Apsida i serafimi

U polukupoli apside, visoko iznad mihraba, nalazi se Bogorodica sa Hristom na krilu, prvi figuralni mozaik postavljen posle ikonoborstva. U pandantivima, ispod kupole, vide se šestokrili serafimi. Kako su ova mesta u molitvenom prostoru, način na koji su danas pokrivena ili osvetljena zavisi od rasporeda molitvi. Sa galerije se apsida vidi iz daljine, pa ponesite dvogled ili koristite zum telefona. Nemojte očekivati da ćete ovo videti izbliza.

Ulazni portali: Lav VI i dva cara

Iznad Carskih vrata, glavnog ulaza iz priprate u naos, nalazi se mozaik na kojem car Lav VI kleči pred Hristom na prestolu. U jugozapadnom predvorju, nad izlazom, je mozaik Bogorodice sa Detetom kojoj car Konstantin prinosi grad, a car Justinijan crkvu. Ovi mozaici su vezani za puteve kretanja kroz zgradu, pa da li ćete ih videti zavisi od toga kojim ulazom i izlazom vodi trenutna ruta za posetioce.

Gde je šta

Mozaik	Mesto u zgradi	Šta prikazuje	Šta utiče na vidljivost
Deizis	Južna galerija	Hristos, Bogorodica, Jovan Krstitelj	Da li je galerija otvorena
Zoja i Konstantin IX	Južna galerija	Carski par uz Hrista	Ruta posetilaca
Jovan II Komnin i Irina	Južna galerija	Carski par uz Bogorodicu	Ruta posetilaca
Bogorodica u apsidi	Polukupola apside	Bogorodica sa Hristom	Molitva, pokrivanje, razdaljina
Serafimi	Pandantivi kupole	Šestokrili anđeli	Visina, osvetljenje
Lav VI	Iznad Carskih vrata	Car kleči pred Hristom	Ulaz koji koristi ruta
Konstantin i Justinijan	Jugozapadno predvorje	Darivanje grada i crkve	Izlaz koji koristi ruta

Islamski sloj zgrade

Mozaici nisu jedina priča. Ogromni kaligrafski medaljoni sa imenima Alaha, Muhameda i prvih halifa postavljeni su u devetnaestom veku i danas dominiraju naosom. Mihrab, minber i sultanova loža delovi su osmanskog sloja zgrade. Zajedno sa mozaicima oni čine ono što Aja Sofiju razlikuje od svake druge zgrade: vizantijsko i osmansko ne stoje jedno umesto drugog, nego jedno pored drugog. O tome kako je promena statusa uticala na posetu i naziv objekta, piše tekst o tome da li je Aja Sofija danas muzej ili džamija.

Kako se pripremiti za posetu

Ponesite dvogled ili računajte na zum telefona, jer je dosta mozaika visoko ili daleko. Pre posete proverite raspored molitvi i aktuelna pravila ulaza; šta se plaća i kako se ulazi objašnjava tekst o ulaznicama i statusu Aja Sofije. Za opise mozaika na licu mesta, prevod natpisa i mapu Sultanahmeta trebaju vam podaci na telefonu. Aplikaciju Turkey eSIM instalirajte kod kuće preko Wi-Fi mreže, pre leta: eSIM je tada već na telefonu, pa u Istanbulu nema ništa da se radi — bez QR koda koji se traži, bez prodavnice, bez registracije pasoša; korake po telefonu imate u vodičima za instalaciju, a pakete na stranici sa cenama paketa. Ko želi pravoslavni nastavak dana, neka pogleda Carigradsku patrijaršiju u Faneru.